Alarmni sistemi | Vodič | 8 min čitanja

Koliko senzora treba za kuću ili stan: realna postavka bez bacanja novca

Najbolji alarmni sistem nije onaj koji ima najviše senzora. Najbolji je onaj koji pokriva prava mesta: ulazna vrata, hodnik, prozore koji su stvarno rizični, terasu, garažu i prostorije kroz koje bi neko najverovatnije prošao.

Mnogi korisnici prvo pomisle da svaka prostorija mora imati senzor pokreta. To zvuči sigurno, ali nije uvek pametno. Previše senzora može povećati cenu, otežati podešavanje i napraviti više lažnih alarma ako se sistem ne isplanira pravilno.

Zato je bolje razmišljati ovako: kako bi neko pokušao da uđe, kuda bi se kretao i koje tačke morate pokriti da biste dobili rano upozorenje. Tu počinje dobar alarmni sistem.

Stan i kuća se ne štite istom logikom

Kod stana je najčešće najvažnija tačka ulaz. Ako je stan na višem spratu, prozori često nisu isti rizik kao kod prizemlja. Kod kuće je situacija drugačija: imate više mogućih ulaza, dvorište, terasu, garažu, pomoćne prostorije i prozore koji mogu biti dostupni spolja.

Zato se stan obično štiti jednostavnije, dok kuća traži slojevitu zaštitu. Prvi sloj su vrata i prozori, drugi sloj su hodnici i prolazi, a treći sloj su prostorije sa vrednim stvarima.

Osnovna postavka za stan

Za prosečan stan, osnovna i realna postavka najčešće izgleda ovako:

• 1 magnetni kontakt na ulaznim vratima: da sistem odmah zna kada se vrata otvore.
• 1 PIR senzor u hodniku: jer kroz hodnik mora proći gotovo svako ko uđe u stan.
• 1 dodatni senzor za dnevnu sobu: ako je to centralna prostorija ili ima terasu.
• Senzori na prozorima: posebno za prizemlje, prvi sprat, poslednji sprat ili lako dostupne prozore.
• Senzor vode: kod veš mašine, sudopere ili bojlera.

Za stan nije poenta da se zatrpa svaka soba. Poenta je da sistem reaguje čim neko uđe ili čim se kreće kroz obaveznu putanju.

Osnovna postavka za kuću

Kod kuće treba razmišljati šire. Kuća obično ima više tačaka ulaska, pa osnovna postavka može uključivati:

• Magnetne kontakte na glavnim vratima: ulaz, terasa, garažna vrata, pomoćni ulaz.
• PIR senzore u hodniku i dnevnoj sobi: jer su to najčešće centralne zone kretanja.
• Senzore na dostupnim prozorima: posebno u prizemlju i kod terasa.
• Spoljnu detekciju: ako imate dvorište, kapiju, prilaz ili garažu.
• Senzore dima, vode ili gasa: jer alarmni sistem može čuvati i od kvarova, ne samo od provale.

Za kuću često nije dovoljno čekati da neko uđe unutra. Mnogo je bolje da sistem ranije prepozna pokušaj prilaska, otvaranja ili kretanja oko kritičnih tačaka.

Koji senzori se najčešće koriste?

Magnetni kontakt

Postavlja se na vrata ili prozor i registruje otvaranje. Odličan je jer reaguje odmah, pre nego što neko uđe duboko u prostor.

PIR senzor pokreta

Registruje kretanje u prostoru. Najkorisniji je u hodnicima, dnevnim sobama, garažama i zonama kroz koje se mora proći. Ako želite detaljnije, pogledajte i vodič za PIR senzore pokreta.

Senzor loma stakla

Koristan je kod velikih staklenih površina, izloga, terasa i prostorija gde postoji rizik da neko razbije staklo umesto da otvara prozor.

Senzor vode, dima ili gasa

Ovi senzori nisu protiv provale, ali često spreče veću štetu. Curenje vode ispod sudopere ili dim u kuhinji mogu napraviti ogroman problem ako se ne otkriju na vreme.

Primer realne postavke za trosoban stan

Da li senzori rade ako imate kućnog ljubimca?

Mogu, ali treba pažljivo birati i postaviti opremu. Postoje senzori sa funkcijom ignorisanja kućnih ljubimaca, ali ni oni nisu čarobni. Ako se pas penje na nameštaj, skače blizu senzora ili prolazi tačno kroz zonu detekcije, lažni alarmi su mogući.

Zato je važno da senzor bude dobro usmeren i podešen. Više o poziciji i greškama možete pročitati u tekstu gde postaviti alarmne senzore i kako izbeći lažne alarme.

Bežični ili žični senzori?

Ako radite novu kuću ili renoviranje, žični sistem može biti odličan izbor jer je stabilan i ne zavisi od baterija u senzorima. Ako je stan već sređen, bežični senzori su često mnogo praktičniji jer nema štemovanja, provlačenja kablova i velikog nereda.

Savremeni bežični sistemi mogu biti vrlo pouzdani ako se koriste kvalitetne centrale, baterije i pravilna montaža. Ako želite postepeno širenje sistema, zanimljiva opcija su i Sensbi smart home rešenja.

Senzori i video nadzor: najbolji su zajedno

Senzor vam javlja da se nešto desilo, a kamera vam pokazuje šta se desilo. Zato je kombinacija senzora i video nadzora mnogo jača od bilo kog sistema pojedinačno.

Na primer, ako senzor pokreta u dvorištu detektuje kretanje, možete odmah proveriti kameru. Ako magnetni kontakt registruje otvaranje vrata, sistem može poslati obaveštenje, pokrenuti sirenu i snimiti događaj.

Kada ima smisla dodati kontrolu pristupa?

Kod kuća, apartmana, kancelarija i poslovnih prostora, senzori nisu jedini deo sigurnosti. Ako želite da znate ko ulazi, kada ulazi i ko ima ovlašćen pristup, tada ima smisla razmišljati i o kontroli pristupa.

U kombinaciji sa alarmom, kontrola pristupa daje jasniju sliku: nije samo bitno da li su vrata otvorena, već i ko ih je otvorio.

Kako da znate da niste preterali?

Dobar sistem treba da odgovori na tri pitanja:

• Da li sistem javlja čim neko pokuša da uđe?
• Da li pokriva putanju kojom bi se osoba realno kretala?
• Da li imate dovoljno malo lažnih alarma da sistem stvarno koristite svaki dan?

Ako imate mnogo senzora, ali ih stalno gasite jer smetaju, sistem nije dobro projektovan. Ako imate malo senzora, ali su na pravim mestima, sistem može biti jednostavan i vrlo efikasan.

Zaključak

Za stan su često dovoljni ulazni kontakt, jedan do dva senzora pokreta i dodatni senzori za rizične prozore, terasu ili vodu. Za kuću je potreban ozbiljniji plan, jer imate više ulaza, više prozora i više spoljašnjih tačaka koje treba zaštititi.

Ne kupujte senzore po principu “što više, to bolje”. Kupujte ih po planu. Prava sigurnost dolazi iz dobrog rasporeda, pravilnog podešavanja i sistema koji ćete zaista koristiti svaki dan.