Alarmni sistemi | Praktičan vodič | 8 min čitanja

Gde postaviti alarmne senzore da ne dobijate lažne alarme?

Lažni alarm je jedna od najgorih stvari koje mogu da se dese korisniku alarmnog sistema. Probudi vas sirena, proveravate kuću, budite porodicu, komšije se uznemire, a na kraju se ispostavi da nije bilo nikoga. Posle nekoliko takvih situacija ljudi počnu da rade najopasniju stvar: prestanu da uključuju alarm.

U većini slučajeva problem nije u tome što je senzor loš. Mnogo češće je problem u pogrešnoj poziciji, lošem uglu, direktnom suncu, klimi, radijatoru, zavesi ili kućnom ljubimcu. Drugim rečima, alarmni sistem mora biti isplaniran, a ne samo zalepljen na prvo slobodno mesto.

Ako već ulažete u alarmni sistem, cilj nije samo da sirena postoji. Cilj je da sistem reaguje kada treba, a da vas ne maltretira kada nema opasnosti.

Šta senzor zapravo vidi?

Najveća zabluda je da PIR senzor vidi kretanje kao kamera. On zapravo registruje naglu promenu infracrvene energije, odnosno promenu toplote u prostoru. Kada čovek prođe ispred senzora, njegova temperatura se razlikuje od zida, poda ili nameštaja i senzor to prepoznaje kao događaj.

Zato isti senzor može raditi savršeno u jednom prostoru, a praviti problem u drugom. Ako gleda direktno u prozor, radijator, klimu, kamin ili zavesu koja se stalno pomera, šansa za lažnu aktivaciju je mnogo veća.

Ako želite detaljnije objašnjenje same tehnologije, koristan je i tekst o PIR senzorima pokreta, gde je objašnjeno kako oni funkcionišu i zašto ne rade kroz staklo.

Najveći neprijatelji dobrog rada senzora

Pre montaže senzora treba pogledati šta se nalazi u prostoriji. Najčešći uzroci lažnih alarma su:

• Klima uređaj: direktno strujanje toplog ili hladnog vazduha može zbuniti senzor.
• Radijator ili peć: nagla promena temperature u zoni senzora može izgledati kao pokret.
• Direktno sunce: sunčev zrak koji se pomera kroz prostor može promeniti toplotnu sliku.
• Zavese: pomeranje zavese ispred prozora može praviti problem ako senzor gleda pravo u nju.
• Insekti blizu sočiva: mali pokret veoma blizu senzora može izgledati mnogo veće nego što jeste.
• Kućni ljubimci: pogotovo ako skaču na nameštaj i ulaze u zonu detekcije.

Gde postaviti senzore u kući?

Postavljanje senzora je praktično planiranje putanje kretanja. Ne postavlja se senzor tamo gde lepo izgleda, nego tamo gde bi osoba morala da prođe ako uđe u objekat.

Kod kuće su najvažnije pozicije:

• hodnik koji povezuje ulaz sa sobama
• dnevna soba kao centralna zona kretanja
• stepenište ako kuća ima sprat
• prostor između garaže i unutrašnjeg dela kuće
• zadnji ulaz ili deo prema terasi

Za kuću od oko 100 m2 često se planira 5 do 6 senzora, ali broj zavisi od rasporeda prostorija. Dugačak hodnik, više ulaza i spratovi zahtevaju drugačiji raspored nego otvoren dnevni prostor.

Gde postaviti senzore u stanu?

U stanovima je sistem obično jednostavniji jer postoji manje ulaznih tačaka. Fokus je na ulazu, predsoblju i glavnoj prostoriji. U većini stanova 2 do 3 dobro postavljena senzora mogu biti sasvim dovoljna.

Tipičan raspored izgleda ovako:

• jedan senzor u predsoblju, usmeren ka putanji od ulaznih vrata
• jedan senzor u dnevnoj sobi
• dodatni senzor prema terasi ako je stan na nižem spratu

Ako je stan u prizemlju ili ima lako dostupnu terasu, korisno je razmisliti i o magnetnim kontaktima na prozorima i balkonskim vratima. Nije svaki problem pokret u sobi; nekada je važno znati da li je otvoren prozor ili vrata.

Zlatna pravila montaže

1. Visina montaže je važna

Većina PIR senzora predviđena je za montažu na visinu od oko 2,1 do 2,4 metra, ali uvek treba pratiti uputstvo proizvođača. Ako je senzor previsoko, može nastati mrtva zona ispod njega. Ako je prenisko, može češće reagovati na kućne ljubimce ili predmete blizu poda.

2. Senzor ne treba da gleda u prozor

Direktno sunce, refleksija i naglo zagrevanje površina mogu izazvati problem. Ako senzor gleda pravo u prozor, posebno u prostoriji gde sunce menja položaj tokom dana, rizik od lažnih alarma je veći.

3. Ugao prostorije je često najbolja pozicija

Ugaona montaža omogućava široko pokrivanje prostorije i bolji pregled putanje kretanja. Senzor u uglu može pokriti ulaz u prostoriju i deo hodnika, ali treba paziti da ne bude okrenut ka klimi, radijatoru ili zavesama.

4. Testiranje je obavezno

Nakon montaže treba uraditi test hodanja. Prođite kroz prostor iz više pravaca i proverite da li senzor reaguje tamo gde treba. Zatim proverite da li ima neželjenih reakcija kada radi klima, kada pada sunce ili kada se pomeraju zavese.

Šta ako imate kućnog ljubimca?

Ako imate kućnog ljubimca, birajte senzore sa pet immunity funkcijom i pravilno ih postavite. Takvi senzori mogu ignorisati kretanje pri tlu do određene težine, ali to ne znači da će ignorisati svaku situaciju.

Ako ljubimac skače na kauč, policu ili komodu, može ući u zonu u kojoj ga senzor više ne razlikuje od normalnog kretanja čoveka. Zato se kod ovakvih prostora senzor postavlja pažljivije, a nekada se kombinuje sa magnetnim kontaktima i drugim tipovima zaštite.

Kada koristiti dual-tech senzore?

U težim uslovima, kao što su lokali, veće prostorije, garaže, prostori sa ventilacijom, frižiderima ili čestim promenama temperature, običan PIR senzor nekada nije najbolji izbor. Tada se koriste dual-tech senzori, najčešće kombinacija PIR i mikrotalasne detekcije.

Takav senzor obično traži da obe tehnologije potvrde pokret pre aktivacije alarma. To smanjuje broj lažnih alarma i čini sistem stabilnijim u zahtevnijim prostorima.

Da li alarm treba povezati sa kamerama?

Idealno je da se alarmni sistem i video nadzor dopunjuju. Senzor detektuje pokret, a kamera pomaže da proverite šta se zaista dogodilo.

Na primer, senzor može javiti pokret u hodniku, a kamera vam preko aplikacije omogućiti da odmah proverite da li je reč o stvarnoj opasnosti ili lažnoj uzbuni. To je mnogo praktičnije nego da samo dobijete obaveštenje bez konteksta.

Da li je internet potreban za alarm?

Internet nije neophodan da bi alarm lokalno radio i aktivirao sirenu, ali je važan za udaljena obaveštenja. Ako želite da dobijete notifikaciju na telefon, proverite status sistema ili upravljate alarmom preko aplikacije, potrebna je veza sa internetom ili mobilnom mrežom.

Kod ozbiljnijih sistema koristi se i rezervna komunikacija, na primer SIM kartica, kako bi sistem mogao poslati dojavu i ako primarna internet veza ne radi.

Najčešće greške pri postavljanju senzora

• senzor je usmeren direktno ka prozoru
• postavljen je iznad radijatora ili blizu klime
• gleda u zavesu koja se pomera
• montiran je prenisko
• zaklonjen je ormarom, policom ili vratima
• nije testiran posle montaže
• nije uzet u obzir kućni ljubimac

Upravo ove sitnice prave razliku između sistema koji radi mirno godinama i sistema koji korisnika stalno nervira.

Zaključak

Lažni alarmi nisu normalna stvar koju treba trpeti. Najčešće su znak lošeg planiranja, pogrešne pozicije senzora ili neodgovarajućeg modela za konkretan prostor.

Dobar alarmni sistem treba da bude tih dok je sve u redu, a vrlo jasan kada postoji realna opasnost. Kada se senzori postave na prave tačke, izbegnu izvori toplote i uradi testiranje, alarm postaje pouzdan saveznik, a ne izvor stresa.